Читај гласно

Дан матерњег језика, 21. фебруар, био је прилика да се придружимо акцији коју је покренуло Друштво школских библиотекара Србије: Читај гласно. Библиотекарка је позвала ученике да узму уз билиотеке књиге које одговарају њиховом узрасту, а најмлађи, са учитељицом Иваном, предложили су да се чита гласно у просторији за продужени боравак. Они су се припремили: говорили су јасно о томе шта је матерњи језик и српско писмо.

Шта је читано гласно, у славу српског језика?

Одабрали смо најлепше што један језик може: поезију, из златног пера Русомира Арсића, Драгана Лукића, Добрице Ерића, Бранка Радичевића, Лазе Костића, Десанке Максимовић и других, као и дике наше школе: учитеља-песника Хаџи Владимира Стојановића.

Морам да кажем и то да нисмо сви читали баш гласно, ни баш течно. Па, неки наши читаоци су дупло млађи од других! Тако, књига је данас била престижан детаљ у рукама ученика, у славу нашег дивног јединог матерњег српског језика.